Javno mnjenje
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Visoka poslovna škola strukovnih studija, Čačak

U V O D
Javno mnjenje je oblast društvenog života najviše podložna promenama pod uticajem prolaznih i slučanih faktora. Javno mnjenje je uži pojam od javnosti. Javno mnjenje je promenljiva veličina te njegovo formiranje nikada nije potpuno spontan i neorganizovan proces. Javnost kao posredujuca instanca izmedju drustva i drzave, omogucava obrazovanje publike koja postaje nosilac javnog mnenja.
Osim shvatanja da mnenje predstavlja nepouzdani sud, ili rezonovanje, postoje i ona koja smatraju da je mnenje verbalizovana ekspersija ili neka druga spoljasnjamanifestacija onoga sto osoba misli ili u sta veruje.
Javnost kao posredujuca instanca izmedju drustva i drzave, omogucava obrazovanje publike koja postaje nosilac javnog mnenja. Javno mnenje, je zapravo nosilac publiciteta koji odredjuje demokratsku kontrolu drzavne delatnosti.
Pojam javnog mnenja
Pojam javnog mnenja neraskidivo je vezan sa kategorijom gradjanske javnosti. Ali ukoliko je znacenje reci javan/javno/javnost objasnjeno ostaje da se ukaze na znacenje termina mnenje. Od antickog doba pa do kraja 18 veka kada se u delima liberalnih mislilaca povezuje sa kategorijom javnosti u novu pojmovnu celinu, pojam mnenja se uglavnom koristio u dva smisla I to najpre kao odredjenje iracionalnih procesa, odnosno, racionalno – kognitivnog odnosa prema okolini. Sam izraz mnenje preuzet je iz latinskog jezika. Rec opinio ( eng. I fr. Opinion), znaci nesiguran I ne potpuno dokazani sud. Isto znacenje ima i stariji, grcki termin doxa.
Za anticke mislioce, mnenje je neartikulisan sud, koji je svojstven neobrazovanoj svetini, pa je zato u suprotnosti sa razumom vladajuce manjine. U ovom smislu termin doxa prvi put koristi Ksenofan, a razradjuje ga Protagora koji mnenje kao varljivo saznanje direktno suprostavlja razumu kao jedinom kriterijumu istine. Tako su vec stari Grci povukli ostru razliku izmedju doxe I aletheie. Epistemolski smisao doxe u suprotnosti je sa shvatanjem mnenja u delima liberalnih mislilaca 18 veka. U njihovim delima naime, je poverenje u razumno rezonovanje naroda I njegovu sposobnost da vodi javne poslove.
U znacenju recimnenje, medjutim, sadrzano je i znacenje reputacije, odnosno, glasa, ugleda, ocene u misljenu drugih. Tako su ova dva znacenja povezana u znacenju ugleda koji je sumljiv i koji tek treba da se dokaze. Pojam javnog mnenja, nosi veoma jak prizvuk kolektivnog misljenja, kao misljenja gomile. Tek se u 18 veku javlja pojamjavnog mnenja, koji se odnosi na rezonovanje publike sposobne da sudi.
Dz. Lok je u OGLEDU O LJUDSKOM RAZUMU izlozio tezu o “zakonu mnenja ili reputacije”, koji pociva na precutnoj drustvenoj saglasnosti i predstavlja neformalni splet misljenja cija je indirektna socijalna kontrola efikasnija od formalne, zvanicne cenzure, jer se izmedju ostalog, koristi pretnjom drzavnim ili crkvenim sankcijama. Ovaj zakon mnenja jos uvek nije, prema Habermasovom misljenju ono sto oznacava “javno mnenje” u modernom smislu reci, ali oslanjajuci se na drustveni karakter moralnog zakona koji mu lezi u osnovi, predstavlja plodno tlo dalje teorijske eloboracije.
Na drustvenu i politicku ulogu “javnog mnenja” ukazao je Ruso koji u svom “drustvenom ugovoru” razlikuje “volju svih” koju cini zbir privatnih egoisticnih volja, od “ opste volje”koja ima u vidu opsti drustveni interes. Ruso opstoj volji ne pridaje intelektualnu nego moralnu snagu. Na tradiciji koja se oslanja na dela loka i Hjuma, Ruso povezuje “volju svih” sa drustvenim ugledom, ali za razliku od empirista, javno mnenje smatra znacajnim ciniocem drustvenih odnosa. U skladu sa njegovom idejom neposredne demokratije, koju po uzoru na antiku, razume kao stalni plebiscit na javnom mestu, javnost se formira na zborovima gde se aklamacijom donose zakoni.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]